Forenzika mržnje

26. avgust 20:54

Ubeđen sam da Milomir Marić, dok je godinama intervjuisao opskurne likove sa društvene margine, nije ni sanjao da će jednog dana na srećnoj televiziji u samo 48 sati moći da priča sa tri osobe koje definišu propast modernog srpskog društva. Lažni predsednik Aleksandar Vučić, lažni radikal Vojislav šešelj i lažni patriota Dragan Marković Palma su se izvrteli brzo i bolno u njegovom studiju, dok su praznine u tom predpolitičkom rijalitiju popunjavale reklame preparata za probavu, „Rubinov vinjak“, „Parovi“ i još po nešto.


Ako neko ima dilemu oko prefiksa lažni da se odmah razjasnimo: Vučić je lažni predsednik, jer uporno deli narod i vređa one sa kojima se ne slaže, Šešelj je lažni radikal, jer šta god mislio o srpskim radikalima kroz istoriju oni nisu bili zločinci, a Dragan Marković Palma je lažni patriota, jer istinske patriote ne prave bunga-bunga žurke na kojima maltretiraju i uznemiravaju žene.

Trošiti moje i vaše vreme na jednog presuđenog zločinca poput Šešelja i budućeg stanovnika zatvora poput Palme, nema smisla posebn,o ako znamo da su obojica bili kod Marića, ne zato što ih je on zvao, nego zato što ih je lažni predsednik Vučić tamo poslao da nastave tamo gde je on počeo. Sa druge strane, jako je važno da primetim da je Vučić nakon što se samoproglasio za najboljeg građevinca, lekara, ekonomistu, fudbalskog trenera, košarkaškog trenera, istoričara, toponomastika, sportistu, za sebe prigrabio i zvanje prvog forenzičara Srbije. Tu titulu je dobio zato što je na bazi fotografije krvave glave Borka Stefanovića i snimka kafanske tuče, utvrdio da je Dragan Bjelogrlić svojom rukom udario Gagu Antonijevića većim intenzitetom nego što su Cafta, Buvac i Šapa metalnim predmetima i nogama udarali Borka Stefanovića i Bobana Stojanovića i tom prilikom im rascopali glave i izbili zube, samo zato što su došli na zakazanu političku tribinu. Da smo normalno društvo ovo bi naišlo na osudu javnosti, ali u zarobljenoj Srbiji glasna je samo ćutnja. A ta izjava lažnog predsednika je zapravo dokaz da je upravo Aleksandar Vučić vrhovni promoter, inspirator i nalogodavac verbalne i fizičke agresije u Srbiji.

Sada je jasno i da je cerekanje Buvca, Cafte i Šape u sudnici proizvod podrške koju su ove bitange imali iz SNS-a, gde ništa ne može da se desi ako to ne odobri njihov vođa. Jasno je da su se sudije menjale, nisu htele da udarac metalnom šipkom u potiljak okarakterišu kao pokušaj ubistva, jer je postojao jasan politički pritisak da se ovaj sudski proces obesmisli, što je dokazan način izbegavanja pravde skuvan u glavi lažnog predsednika. Jasno je i zašto niko nije ni pokušao da utvrdi motive napada trojice, policiji dobro poznatih bitangi, koji su nekoliko meseci nakon toga u sred policijskog časa iznad glava građana Kruševca palili baklje i puštali debilne pesme sa uvredama na račun Dragana Đilasa. Jasno je iz izjave lažnog predsednika o tome da Borka Stefanovića niko nije zvao u Kruševac, da on lično svim sredstvima sprečava slobodno političko organizovanje i delovanje čime bestidno gazi Ustav.

Oni koji su iznenađeni brutalnošću pokušaja relativizacije pokušaja ubistva Borka Stefanovića, zamenika predsednika najjače opozicione stranke u Srbiji, u izvedbi lažnog predsednika, treba da se priseta da se radi o čoveku koji je dokazani ljubitelj smrti i manipulator povezan sa sumnjivim licima. Dokazi za prvu tvrdnju su vezani za Vučićeve rane radova kada je prizivao smrt muslimana parolom 100 za jednog i kada se od radosti opijao, jer je ubijen Zoran Đinđić. Dokaz za drugu tvrdnju je vezana za aferu prisluškivanja povodom koje je Stefanović zvanično i svim poznatim kanalima civilizovane komunikacije tražio od Vučića da objavi imena „finih momaka“ sa kojima je lažni predsednik, kako tvrdi, pričao o šutiranju lopte. Umesto odgovora koji bi verovatno doprineo boljem razumevanju razvoja klana Velje nevolje u vreme Vučičeve apsolutne vlasti, koju on naziva zlatno doba, Stefanović je dobio relativizaciju nasilja nad njim i poziv svim raspoloženim batinašima koji bi da se svide predsedniku - da ga napadnu.

I sve ovo je jasno onima koji neće više glavu da guraju u pesak, onima koji ne veruju u lažnu sliku stvarnosti koju kriraju propagandisti koji se predstavljaju kao novinari i informativne službe režimskih stranaka koje je i Tviter označio kao medije pod kontrolom režima. A takvih ljudi u Srbiji svakoga dana ima sve više. Zato je nervoza kod lažnog predsednika sve veće i vidljivija. Zato su spinovi sve besmisleniji, a opasnost po zdravlje i bezbednost svih koji glasno govore sve veća. Ali koga je još za to briga, mi smo kao društvo na raskrsnici, biramo između tihog i sporog nestajanja, u Srbiji koja je privatno vlasništvo kriminalne grupe, ili slobodu u kojoj ćemo živeti kao sav normalan svet.

A, čak i Vučić zna da Srbija nikada nije izgubila kada se borila za slobodu. A nakon slobode dolazi pravda. Od nje ga je tek frka. I to sa razlogom. Moraće da objasni ne samo gde su naše pare, već i da objasni svaku krvavu košulju u Srbiji uključujući i Borkovu.

Branko Miljuš, član Predsedništva Stranke slobode i pravde
Podelite

  • Tomino vreme i naše vreme

    Toma Zdravković je legenda. Taj status u Srba njegovim nosiocima u avansu garantuje sve loše što možete da zamislitite. Sa Tomom to nije slučaj. Nekako...
    17. sep