Zavod za javno zdravlje: Odgovor Evropskoj zelenoj partiji

Poštovani,

Problemi u životnoj sredini se ne rešavaju prepiskama preko društvenih mreža i brojanjem lajkova istih. Problemi u životnoj sredini se rešavaju sistematskom dugoročnom akcijom svih faktora u društvu, od nadležnih ministarstava, inspekcijskih organa, javnozdravstvenih ustanova, privrede, nevladinog sektora, bez besmislenih optužbi prema zdravstvenim ustanovama. U vreme pandemije, nema potrebe za dodatnom panikom bombardujući građane polutačnim informacijama obzirom na činjenicu da je poluznanje gore od neznanja.

Detaljna analiza vezana za merenja Zavoda za javno zdravlje Šabac koju je sprovela Evropska zelena partija su rezultat ličnog animoziteta dr Dejana Pavlovića prema pomenutoj ustanovi. Zavod za javno zdravlje Šabac je pokušao da edukuje dr Dejana Pavlovića na temu aerozagađenja, nažalost bezuspešno. Rezultat toga su bila takozvana „nezavisna merenja“ koja su sprovedena na inicijativu dr Dejana Pavlovića u trajanju od 7 dana tokom meseca oktobra 2019. godine, izvedena od strane privatne laboratorije iz Novog Sada. Počev od izbora mernog mesta (Donjošorsko groblje), pa do same potpuno nakaradne interpretacije rezultata merenja dr Dejan Pavlović je dobio senzacionalizam, medijsku pažnju, ali očito ne i rešavanje problema u životnoj sredini. Jedan od najvažnijih parametara izbora mernog mesta je naseljenost ljudi, zbog toga izbor groblja je tragikomičan. Obzirom na sjajno obrazovanje dr Dejana Pavlovića, kao specijalista urgentne medicine može da da mnogo veći doprinos u crvenoj zoni kovid bolnice, a da monitoring vazduha prepusti Zavodu za javno zdravlje Šabac, ustanovi koja poseduje dozvolu za merenje kvaliteta vazduha, što znači da ispunjava određene uslove u pogledu kadra, opreme i prostora kao i akreditaciju navedenih metoda ispitivanja.

Na osnovu godišnjeg izveštaja Zavoda za javno zdravlje Šabac, koji možete pogledati na našoj internet prezentaciji, uočava se veliki broj dana sa prekoračenjem granične vrednosti za čađ kao i prekoračenje srednje godišnje vrednosti za PM 2.5 čestice. Vazduh je najzagađeniji od novembra do februara (grejna sezona), a individualna ložišta kao i saobraćaj daju ogroman doprinos visokim koncentracijama čađi i PM 2.5. Merenja sadržaja NH3 i HF koja potiču iz fabrike Elixir Zorka su uglavnom bila pod kontrolom, izuzev sporadičnih iskakanja, što ne znači da fabrika ne treba da spusti emisiju NH3 i HF na najmanju moguću meru, obzirom da se industrijska zona u gradu širi i da kumulativni efekat svih zagađujućih materija uz nepovoljne meteorološke uslove kod osetljive populacije stvara velike zdravstvene probleme.

Što se tiče upotrebe senzora, koja se navodi u saopštenju Evropske zelene partije, činjenica je da vlade mnogih zemalja pokušavaju da poboljšaju nacionalne sisteme za praćenje aerozagađenja. Jedan od načina za rešavanje ovog zadatka je korišćenje monitoring sistema za rad u realnom vremenu koji koriste niskobudžetne (low-cost) senzore. Low-cost senzori zahtevaju posebnu selekciju i kalibraciju pre primene u sistemima monitoringa kavaliteta vazduha. Ovi niskobudžetni senzori korišćeni za detekciju PM 10 i PM 2.5 čestica rade na principu raspršivanja svetlosti. Fotodioda emituje svetlosni snop u mernu šupljinu, a fototranzistor snima reflektujuću svetlost. Kada čestica uđe u mernu šupljinu i rasprši reflektujuću svetlost, napon preko fototranzistora se menja zbog blokirane svetlosti od čestice. Jako je važno pre upotrebe ove senzore testirati u laboratorijskim uslovima kako bi se verifikovale njihove karakteristike. Cilj laboratorijske i terenske validacije je definisanje dobre linearnosti senzora sa referentnim metodama. Treba napomenuti da temperatura i relativna vlažnost vazduha dosta utiču na rezultat merenja. Koncentracija PM10 i PM 2.5 čestica merena bilo kojim uređajem koji rade na principu raspršivanja svetlosti se povećava sa relativnom vlažnošću vazduha usled povećanja prosečne veličine čestica povezanih sa kondenzacijskim rastom njenih higroskopnih komponenti.

Zavod za javno Zdravlje Šabac uzorkuje i meri koncentracije suspendovanih čestica PM 10 i PM2.5 referentnom metodom koja je opisana u standardu SRPS EN 12341, što je u skladu sa Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha. (Službeni glasnik RS, br 11/10, 75/10 i 63/13). To su gravimetrijske metode koje su osnov evropskih i američkih standarda i koje zahtevaju pre/post kondicioniranje i ručno vaganje filtera, što za posledicu ima rezultate merenja koji su dostupni nekoliko dana nakon uzorkovanja. Mreža za praćenje PM 10 i PM 2.5 čestica niskobudžetnim uređajima za praćenje sigurno može pružiti dodatne podatke potrebne za procenu izloženosti i studije uticaja na zdravlje ali samo pod uslovom odgovarajućih protokola osiguranja i kontrole kvaliteta. U protivnom, navedeni senzori mogu dovesti građane u zabludu i stvoriti bespotrebnu paniku.

Zavod za javno Zdravlje Šabac