Saopštenje Saveza poljoprivrednih proizvođača Zapadne Srbije

Borba za opstanak

Srpski seljak, kao vredan i čestit domaćin doveden je u situaciju da svoj proizvod i svoju egzistenciju brani životom. Za to što su dovedeni do ruba egzistencije, odnosno za odlazak njihove dece sa kućnog praga u “beli svet”, seljak može da se zahvali državi koja ni jednim svojim postupkom nije stala u njihovu zaštitu, niti je bilo kojom odlukom zaštitila proizvod tih vrednih i čestitih ljudi.

Mi ćemo kao Savez pojoprivrednih proizvođača Zapadne Srbije opet stati na prvu liniju odbrane i zastupati interese svakog proizvođača kog je država dovela u ovu situaciju. Kao neko ko zastupa sve interese i ljudi u Ivanjici, a i svih vas na teritoriji cele Srbije želimo da skrenemo pažnju na niz problema sa kojima se susrećemo.

Otkupne cene naših proizvoda su sramno niske kako u stočarstvu, ratarstvu, voćarstvu, povrtarstvu tako i u drugim granama poljoprivrede. Cena junadi od 1,7 do 1,8 eur, jaganjadi od 200 do 210 din, ovaca od 90 do 120 din, prasadi od 210 do 230 din,svinja u klasi od 145 do 160 din, mleka od 25 do 30 din za mala i srednja gazdinstva,pšenice od 16 din, kukuruza od 18 do 19 din,kupine od 50 do 60 din, i gorući problem trenutno u Ivanjici - cena krompira od 10 do 12 din su cene koje su dovele do umiranja Srpskog sela!

Subvencije za stočarstvo kasne kao i ostale subvencije.
Da li će Srpski seljak opet biti pušten niz reku, sada kada su mu uzeli sve proizvode? Da li će se neko iz Ministarstva zapitati do kada će taj isti seljak moći da preživljava od svog rada i da nema za osnovne zivotne potrebe (hranu, račune, školovanje dece, lečenje)? Da li neko od njih oseća odgovornost za to što nam sela ostaju prazna i za to što su nam stanovništvo u selu samo stari i iznemogli ljudi od kojih većina nema ni penziju?

Niske cene poljoprivrednih proizvoda su doprinele da se mnoge njive zakorove jer poljoprivredni proizvođači nisu u mogućnosti da iste obrade, a i radne snage je manje zbog migracije stanovništva. Takođe, problem zakorovljenih i zapuštenih zasada je širenje zaraze iz istih.

Vremenske nepogode koje su zadesile našu zemlju (grad,velike padavine,poplave, a kasnije i jako visoke temperature) bile su samo pokretači mnogih bolesti što je samo povećalo proizvođačku cenu. Po svim ovim parametrima umesto da krajnja cena proizvoda bude ekonomski isplativa, ona je načisto srozana, kao i sam proizvođač.

Poštovana gospodo iz Vlade i Ministarstva poljoprivrede,da li mislite da je krajnje vreme da taj posao koji radite, počnete da radite u službi svojih građana a ne na njihovu štetu? Do kada će se iz šerpe seljaka skidati kajmak i davati na kojekakve televizije i rijaliti programe gde se poslednjih godina ne čuje rec onog iskrenog i vrednog čoveka koji proizvodi hranu za sve nas? Do kada mislite da uzimate od seljaka i dajete kroz subvencije inostranim firmama da bi pokazali koliko ste uspešni? U te fabrike “čokolade” neće biti zaposleno dete nekog čestitog seljaka već neko ko je vama podoban a “naša deca” će otici u inostranstvo “trbuhom za kruhom”.

Zašto radite na štetu svojih građana, jer urušavanjem i uništavanjem sela vi ne samo da uništavate seljaka već i zdravu hranu za sve svoje građane? Gde je vaše angažovanje u rešavanju ovog gorućeg problema za ljude u Ivanjici i okolini? Zar nije moguće taj krompir koji je nadaleko čuven po svom kvalitetu plasirati preko sindikata i samim tim pomoći i proizvođačima i potrošačima da budu zadovoljni? Koja je korist od toga što vlast pušta nakupcima mešetarenje, njima koji ne plaćaju porez već rade na crno? Promoviše se akcija “uzmi račun” zbog sprečavanja sive ekonomije a na tako bizaran I brutalan način na svakom koraku smo svedoci da ljudi koji preprodaju robu daleko više zarađuju od onih koji su je proizveli.

Na samom kraju ovog našeg obraćanja treba da se zapitamo gde smo to i ko ćemo biti ako “naša deca” budu napuštala ognjište i odlazila pokušavajući da nađu sreću tamo gde nemaju nikog svog. Ne sumnjamo da će se “naša deca” snaći, biti uspešna i manje-više srećna, ali je pitanje sta je sa našom savesti i hoćemo li moći da zivimo s tim da je naše nedelovanje oteralo “našu decu”? Naša odgovornost je da se borimo da im ostavimo normalne uslove za život i zato mi nećemo stati u ovoj borbi. Počnite da mislite o Srpskom seljaku!

Savez poljoprivrednih proizvođača Zapadne Srbije.