Pismo predsedniku Vučiću

Odbornik u Skupštini grada Šapca i član "Inicijative selo-grad" Dragan Stanković, uputio je danas pismo predsednku Republike Srbije Aleksandru Vučiću, povodom problema u poljoprivredi, a pre svega se odnosi na nisku otkupnu cenu bikova. Pismo prenosimo u celosti.

Poštovani gospodine predsedniče,

obraćamo Vam se u nadi da ćete razumeti, odgovoriti i predložiti rešenja za probleme poljoprivrednika. Šabačka Inicijativa selo-grad je u protekle tri godine održala 32 konferencije za medije, nagoveštavajući dramatično loše stanje u poljoprivedi. Međutim, poljoprivreda nije ni državna ni medijska tema, pa Vam, u ime Inicijative, piše odbornik u Skupštni grada Šapca, član predsedništva Inicijative selo-grad, a, pre svega, seoski domaćin koji vrlo dobro razume i oseća sve probleme koje muče naše srpsko selo.

Upozorili smo na stanje koje je pretilo da cena bikova postane veoma niska, što se, na žalost, obistinilo. Trenutno, cena bikova iznosi 1,85 evro centi. Podsećamo da je prethodna cena u februaru ove godine bila 2,35. Prostom računicom, ako uzmete da u mačvanskom, posavotamnavskom ili pocerskom selu, domaćinstvo koje se bavi uzgojom stoke i bikova, u proseku ima oko deset grla, kada se izračunaju tadašnja cena i sadašnja, prosečno domaćinstvo na deset bikova gubi oko 3.000 evra godišnje. Na mesečnom nivou, gubitak iznosi oko 400 eura. Domaćinstva koja imaju više grla za prodaju, trpe i veće gubitke.

Subvencije za bikove kasne godinu dana. Tov bikova traje skoro godinu dana, subvencije nisu isplaćene za prethodne bikove a pojavili su se novi bikovi. Podsećamo da je prethodna vlast unapred plaćala subvencija za bikove. Sada, ovoj vlasti, to nije praksa.

Vođeni informacijom koju smo dobili da se od pre nekoliko dana ponovo aktivirao otkup stoke, tačnije dve i po hiljade tona junećeg mesa za tursko tržište i da su ljudi iz Turske došli da taj otkup isprate i imaju nadzor nad njim, postavljamo pitanje: „Zašto su turski državljani došli u kontrolu i nadzor otkupa ako je prethodni izvoz bio legalan?“

Nezvanično saznajemo da se iz EU uvozi meso treće kategorije, koje se koristi u ishrani našeg stanovništva. Smatramo da je to pogrešno i da se ne sme srpskom seljaku i stočaru stajati na put pri plasmanu mesa na naše tržište, već mu treba pomoći, jer, složićete se, mi smo ipak regija sa velikim stočnim fondom i to junetinom, koja je tražena u čitavom svetu, a samo se kod nas guši tržište i koči plasman domaćeg junećeg mesa.

Slična situacija se dešava i pri otkupu svinja, gde cena konstantno varira.
U poslednje tri do četiri godine, cena ide i do 170 dinara, zadrži se samo dva do tri dana, i odmah pada na ispod 150 dinara po kilogramu žive vage svinjskog mesa.

To se ove godine desilo najmanje deset puta. Zar je moguće da ta cena varira od 135 dinara pa do 175 dinara, s tim što 135 dinara stoji po mesec ili dva, a tih 175 dinara se zadrži samo dva dana? Postavljamo pitanje: „ Ko je utovario svinje u ta dva dana?“

Smatramo da se srpski seljak mora osloboditi najezde tajkuna u poljoprivredi.

Ovo nije stranačko niti pitanje jednog malog pokreta kao što je naš, ovo je nacionalno pitanje i tema koja se tiče prosperiteta poljoprivrede čitave zemlje. Naše poljoprivredene zemlje Srbije.

Očekivali smo odgovor i od narodnih poslanika iz Šapca, koji predstavljaju Srpsku naprednu stranku (SNS). Odgovor nismo dobili ni od zvaničnika Republike Srbije koji se bave poljoprivredom. Očigledno je da se narodni poslanici SNS-a bave potpuno nevažnim temama, a ovo su, priznaćete, veoma važna pitanja na koja srpski seljak i poljoprivrednik zaslužuju odgovore.

Cela godina, po klimatskim uslovima i po rodnosti, može se reći da je zadovoljavajuća, ali je rekordna po pljački seljaka. Nikada seljak nije bio opljačkan kao ove godine, počev od voća, povrća i sitne stoke. Trenutno je najveći problem krupna stoka, gde je država, sama, pospešila mnoge poljoprivrednike da podignu kredite, da uzmu telad i da ih prodaju za adekvatnu cenu. Pošto se sada to ne dešava, srpski seljak posluje sa velikim gubicima.

Da li je srpski seljak prevaren kao i mnogi građani Srbije, koji su uzeli stambene kredite u švajcarskim francima, pa su se zadužili i nisu imali izbora nego da traže pomoć od predsednika Srbije?

Ako ste, uključivši se u celu problematiku i ponudivši rešenje tog problema, pomogli sugrađanima zaduženim u švajcarcima, red bi bio gospodine predsedniče da se uključite i u živote i probleme poljoprivrednika i srpskog seljaka.

Pošto ste primili i taksiste, i njihov problem takođe rešili, apelujemo da i delegacuju poljoprivrednika iz ovih krajeva primite, da zajedno otvorimo teme koje nas tište i muče, da pronađemo rešenja za teške situacije u kojima srpski seljak kopni u dugovima i posluje sa gubicima.

Da li se na ovaj način sprečava odlazak ljudi sa sela, pospešuje poljoprivreda, ostanak mladih na selu i rađanje novih naraštaja koji bi se bavili poljoprivredom?

Poštovani predsedniče, sva ova pitanja i probleme smo Vam postavili i izneli u nadi da ćete imati sluha da ih prepoznate, pročitate, uvažite i odgovorite, barem predlogom ako ne konkretnim rešenjima.

Srpski poljoprivrednik se muči, trpi i ćuti, zato smo mi iz Inicijative selo–grad odlučili da Vam se u najiskrenijoj nameri obratimo.

U očekivanju odgovora, srdačno Vas pozdravljam.

Dragan Stanković
odbornik u Skupštini grada Šapca
Inicijativa selo-grad