Otvoreno pismo roditelja v.d. direktorki OŠ "Jevrem Obrenović"

Poštovana,
Imam potrebu, a i savet od v.d. pomoćnika ministra za osnovno obrazovanje, gospodina Milana Pašića da Vam se obratim otvorenim pismom povodom dešavanja u našoj školi otkako ste se Vi pojavili na mestu v.d. direktora škole.
Ponukao me je Vaš postupak 8. januara pre početka prepodnevne smene. Roditelji su bili u protestu zbog smene direktorke, te su se skupili ispred škole sa svojom decom. Ostala deca su sama došla u školu. Ja sam svoje dete ispratila u školu i otišla na posao (radim u dve škole). Na prvom času me je sin pozvao telefonom, jer se vratio iz škole. Ne nosi telefon sa sobom, učenicima to nije dozvoljeno. Bio je vidno uznemiren. Rekao mi je da su se on i njegovi drugovi iz odeljenja kolebali da li da uđu u školu ili ne, jer je na ulazu bila gužva od roditelja, da ste i vi izašli, da ste nešto pričali i da je nakon toga nastala bežanija. Tako se on vratio kući jer nije znao šta da radi. Ne znajući šta je „prethodilo“ bežaniji i zašto je došlo do „bežanije“, ja sam ga smirila i uspela da izvučem od njega da se pričalo o štrajku... Rekla sam mu da sačeka da obavim neke razgovore. Zvala sam nekoliko roditelja – sapatnika i čula isto. Zvala sam razrednog (nastavnik fizičkog – nije čuo telefon, čovek je na času u sali...). Dogovorila sam se sa roditeljima da decu vratimo u školu. Moje maloletno dete ne može da odličuje o protestima, štrajku, bojkotu, te sam ga odmah vratila na časove, gde mu je i mesto, ne sluteći da mu je bezbednost ugrožena.

Treba li da Vam objašnjavam koliko sam bila uznemirena i da sam sve ove razgovore obavljala u učionici, pred svojim učenicima, na velikom odmoru... Za koji sam ja posao bila u takvim okolnostima i šta mi je bilo u glavi, ne treba da Vam prepričavam. Nisam smela da napustim posao i ostavim svoje učenike nezbrinute. Tako mi je dete od 12 godina bilo prepušteno samo sebi.

Na vanrednom roditeljskom sastanak u dvorištu škole, to veče, sam čula od roditelja i kolega iz Jevremove škole da ste deci pretili da ćete zvati policiju, ako ne uđu u školu. PRETILI STE POLICIJOM MALOLETNOJ DECI KOJA SU STAJALA U ŠKOLSKOM DVORIŠTU?! Da li je to moguće? Ne mogu da verujem, pa želim lično da Vas pitam.
Gospođo, kao prosvetni radnik ne mogu da zamislim pedagošku situaciju u kojoj bih pozvala policiju da interveniše među decom! Ili zapretila deci da ću pozvati policiju. Zamišljam mladog profesora koji polaže stručni ispit, komisija ga pita kako bi rešio neku situaciju, recimo... Učenici su u dvorištu i neće da uđu u školu, a kandidat odgovori da bi pripretio policijom. Taj bi bio crvenim slovima upisan kao nepodesan za rad u prosveti.

O tempora, o mores!

Sa 26 godina staža u školi, svašta sam preživela, svakave pretnje, ucene, radila sam bez plate, bez grejanja, gađali su me radnom knjižicom, smanjivali procenat, lagali, diskriminisali, pretili mi policijom... Ja sam nastavnik od devedesetih godina prošlog veka. No, nikada nisam doživela ni čula da direktor deci preti policijom. E, nek' sam i to doživela, sad mogu u penziju.

Kao prosvetni radnik, ne mogu ni da prevalim preko usta da dete ne ide u školu. Duboko verujem da je školovanje privilegija, da je znanje moć i svojoj deci, kad ih ispraćam u školu , kažem: „Uživaj u privilegiji obrazovanja“. (moj mlađi sin poludi kad mu ovo kažem). Školovati dete u OŠ „Jevrem Obrenović“ je bilo privilegija i biće kad Vi odete. Srećom, škola nisu direktori, već učenici, roditelji i nastavnici, generacije učenika koje su izašle iz škole, zaposlile se, zasnovale porodice i svoju decu ponovo poverile ovoj istoj školi. Ponosim se što sam nakon 30 godina ponovo u svojoj školi, sada kao roditelj dva odlična učenika primernog vladanja.

Kojim kompetencijama Vi vladate, šta razmišljate, kakav odnos prema deci imate? BRUKA I SRAMOTA! Na kom se fakultetu, na kom seminaru preporučuje ovakav način rešavanja problema? „Ako ne uđete u školu, pozvaću policiju!“ Ovo treba ceo grad da čuje. I volela bih da čujem obrazloženje. Kakvi nam to likovi ulaze u učionice i rade sa decom? Dete od 12 godina, bez roditelja, dok roditelj misli da je dete ušuškano u školi i radi, baza po ulici. Još je trebalo da doživim da me zovu iz policije da su mi priveli dete?
Svojim učenicima i svojoj profesionalnoj savesti dugujem red , rad i disciplinu u učionici. Da bih njima i sebi omogućila da na miru i po redu uradimo pismeni zadatak, ja svoju decu u četvrtak nisam poslala u školu. Sedeli su sami u kući, jer su tu bezbedniji nego u školi.

Upućujem Vas na Pravilnik o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivenje (...zaposleni ne sme svojim ponašanjem, da izazove ili doprinese nasilju, zlostavljanju i zanemarivanju – na primer: nepoštovanje ličnosti i prava deteta i učenika, nedoslednost u postupanju, neobjektivno ocenjivanje...) i (...uvek kada je zaposleni počinilac nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja prema detetu i učeniku u ustanovi, direktor preduzima mere prema zaposlenom, u skladu sa zakonom, a prema detetu i učeniku mere zaštite i podrške na osnovu Pravilnika o protoklu).
Podsećam Vas na Protokol o zabrani nasilja i zanemarivanja, član 11, koji govori o psihičkom nasilju, deo o zabrani ponašanja koje vređa ugled, čast i dostojanstvo učenika, član 112.
Direktor je dužan da sprovede mere istrage i sankcionisanja ovakvog oblika ponašanja i da zaštiti učenike, a ko će zaštititi učenike ako je počinilac v.d. direktor?

V.d. pomoćnik ministra za osnovno obrazovanje mi je, u odgovoru na prijavu o incidentu, naširoko objašnjavao kako je došlo do promene direktora. To mene ne zanima. Otkad su roditelji imali zakonsko pravo da biraju direktora? I otkad je direktor bitan? Ja bivšu direktorku nisam videla, ni poznavala do pre par dana, kad se sve ovo zakuvalo. Mene zanima odgovor na navode da ste deci pretili policijom i na taj način počinili nasilje nad učenicima, koristili govor mržnje i mobingovali decu?

Ako je istina, BRUKA I SRAMOTA ZA PROFESIJU !

Nataša Jovanović
Roditelj učenika u OŠ „Jevrem Obrenović“