Gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović prisustvovao je, preneo je Glas Podrinja, raspakivanju i odnošenju svih vašarskih atrakcija koje su bile na korist posetiocima i građanima Šapca u devet dana tradicionalnog vašara.
Zelenović je rekao da je ovaj vašar do sada jedan od najbolje organizovanih.
-Ove godine smo imali 500 zakupaca, što je u odnosu na prethodnu za deset odsto više. Istovremeno smo zaradili više novca. Prihodovali smo 16.700.000,00 dinara. Ovaj prihod ide Javno komunalnom preduzeću, gradu Šapcu. Mi smo jedan od gradova koji ne subvencioniše ovakva dešavanja, rekao je Zelenović.
Prema nezvaničnim informacijama Šabački vašar ove godine posetilo je oko 250 do 300 hiljada ljudi.
Ove godine, u organizaciji Televizije Šabac, na vašaru je bilo i koncerata: Zvonko Bogdan, Lapsus bend i Dejan Petrović i Big bend.
Šabački vašar nisu samo, kao u nekim drugim sredinama, ringišpili, šatre i muzika. Šabački vašar je institucija.Utradicionalnojkulturisrpskognarodauzznačajnijecrkvenepraznike, održavanisu, aponegdesejošodržavajupanađuriilivašari. Šabački vašar nastavlja tradiciju.
Šabački vašar, od početka 20. veka održava se na poljani "Mihajlovac" pored Save, ali tokom 19. veka, sve do početka Prvog svetskog rata, grad je imao dva vašara - o Đurđevdanu i Mitrovdanu. Istorija ide mnogo dalje, pa se vašar pominje još u 14. veku, u vreme Kneza Lazara, od kada postoje zabeleške o prihodima od panađura u Mačvi i Podgorini. Posle Prvog svetskog rata prva dva vašara se ne održavaju, već ostaje samo Malogospojinski, koji počinje nešto pre Male Gospojine 21. septembra i traje po nekoliko dana. Ove godine – devet.
Nacionalnom komitetu za nematerijalno kulturno nasleđe u Beogradu etnolog Suzana Lazarević uputila je pre tri godine predlog da se čuveni šabački Malogospojinski vašar i čivijaški duh uvrste na listu kulturnog blaga Srbije. Ovome je prethodio dvogodišnji istraživački rad, čiji je zaključak da su i Šabac i Šapčani kao čivijaši prepoznatljivi po ova dva brenda.
Šabačkom vašaru prethodi Čivijada. Manifestacija o čijem nastanku postoji nekoliko legendi. U listu "Pravda" od 1939. godine, ostala je priča pod naslovom "Kako su čivijali, čuveni šabački čivijaši": Jedne nedelje osvećivana je kafana "Mira mare", a za tu priliku spremljen je tradicionalni doručak. Među gostima našla se grupa, predvođena Markom Ćopom, koja nije imala novca. Zato je Marko našao "izlaz" i sa prijateljima "legao" na posao - jeo, pio, pevao.
Dok su svirali čuveni Cicvarići, poveo je kolo "Sremicu", koja se igra samo prema napred, kao neka besomučna trka. Prvo u kafani, a onda su otvorena vrata, pa su igrači izlazili u dvorište i - odmah bežali, počev od kolovođe pa sve do "keca". Doručak i piće nisu plaćeni, ali ostala je priča, koja je nadživela i kafedžiju i Cicvariće. Od tada, u Šapcu se više nije igrala "Sremica" nego - "Šabačka Sremica".
Čivija u Šapcu ima univerzalnu upotrebu. Sve što u gradu dobro stoji, sve je čivija učvrstila, sve što klima, to su privremeno, u šali izvadili čiviju.Kako i kada je postala šabačka čivija, kao prenosno značenje kazivanja, šala i pošalica, do danas se ne zna. kome su šapčani izvadili čiviju, kralju Milanu ili knezu Mihailu Obrenoviću, do danas se nisu dogovorili, piše na sajtu Gradske turističke organizacije.
Sada je to kulturno-turistička manifestacija koja se održava od 1968. godine pod sloganom “Belosvetski vašar humora i satire”. Ova manifestacije neguje izvorni humor naroda ovog kraja, Mačve, Posavotamnave i Pocerine, i naravno grada Šapca kako centra svih zbivanja. „Čivijada“ odslikava duh Šapčana i njihovu spremnost na šalu i doskočicu, kako na tuđi tako i na sopstveni račun.
Moderna Čivijada ima više svojih programskih sadržaja: izložba karikatura, Međunarodni Čivijaški karneval, promociju lista „Čivija“, i naravno izbor za predsednika Vlade Čivijaške republike. Svake godine raspisuje se i nagradni konkurs za najbolje aforizme, satirične priče i karikature. Svi ovi programi izazivaju veliku pažnju građana i turista, a naročito je svima zanimljivo ko će biti novi „predsednik“.
Prvi predsednik Čivijaške Republike Mihailo Mile Stanković proglasio je Šabac grad otvorenog humora i satire. Njega je nasledio Branko Ćopić, a “vladali su” još i Nela Eržišnik, Mija Aleksić, Dragiša Penjin, Milenko Zablaćanski, Dušan Kovačević, Jelisaveta Seka Sablić, Lane Gutović i mnogi drugi.
U listu „Čivija“ koji izlazi samo za Čivijadu, zastupljeni su redovno svi najbolji stvaraoci na polju humora i satire, ne samo iz Srbije nego i sa prostora bivše Jugoslavije.
