Narodni običaji i verovanja na Đurđevdan

6. maj 13:04

Đurđevdan, hrišćanski i narodni praznik, jedna je od najvećih svetkovina u Srbiji. Za njega se vežu mnogobrojni običaji koji se obavljaju za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve.

- Običaji i verovanja srpskog naroda vezana za Đurđevdan su u narodu svakako postojali i pre nego što je primio hrišćanstvo. Sveti Đorđe je svojim praznikom svakako zauzeo mesto starog srpskog božanstva plodnosti Jarila i njegovog praznika. Đurđevdan se smatra za granicu između zime i leta, a za malo koji praznik kod Srba je vezano toliko običaja i verovanja, pa i magijskih radnji.

- Najviše običaja vezano je za zdravlje ukućana, plodnost stoke i dobre useve. Pa uveče, uoči Đurđevdana, neko od ukućana nakida zelenih grančica u najbližoj šumi i njima okiti vrata i prozore na kući i ostalim zgradama, kao i kapije. Ovo se čini da bi godina i dom bili rodni i bogati.

- Ono što je karakteristično za naš kraj je pravljenje krstova od grančica leske, koji se stavljaju po njivama, baštama i zgradama da bi se sačuvali od grada. Takođe, verovalo se da ako je na Đurđevdan vedro - da će biti plodna godina, a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala kiša - leto će biti sušno.
Podelite